"La La Land"
"La La Land" је амерички љубавни мјузикл из 2016. године редитеља и сценаристе Дејмијена Шазела. Музику је компоновао Џастин Хорвиц. У главним улогама су Ема Стоун и Рајан Гозлинг.
Филм је добио 7 номинација за Златни глобус и победио у свих 7 укључујући награду за најбољи филм (мјузикл или комедија), најбољег редитеља (Дејмијен Шазел), најбољег главног глумца (мјузикл или комедија - Рајан Гозлинг) и најбољу главну глумицу (Ема Стоун).
Јануара 2017. године "La La Land" је добио номинације за чак 14 Оскара и тиме постао филм са највише номинација у историји укључујући номинације за најбољи филм, најбољу режију (Дејмијен Шазел), најбољег главног глумца (Рајан Гозлинг) и најбољу глумицу у главној улози (Ема Стоун).
На 89. додели Оскара 2017. године филм "La La Land" добио је шест Оскара − за најбољег режисера (Дејмијен Шазел), најбољу глумицу у главној улози (Ема Стоун), најбољу фотографију, најбољу оригиналну песму, најбољу оригиналну музику и најбољу сценографију.
У филму Гозлинг игра џез музичара који се заљубљује у глумицу у успону (Ема Стоун), након чега следи права љубавна романса са заплетом. Радња филма смештена је у Лос Анђелес са нагласком на атмосферу златне ере романтичног Холивуда.
Прича је прави визуелни празник, смењују се богате, рафиниране слике и естетизоване сцене, изврсна музика и сјајне играчке нумере, све једна лепша од друге. Као у модерној бајци.
Романтична љубавна прича, међутим, нема баш срећан крај, бар не онакав какав би они код којих су емоције јаче од разума, очекивали. Додуше, јунаци нису губитници, напротив - они испуњавају своје животне амбиције, али се љубав између њих двоје ипак не крунише венчањем, иако је било близу...
По томе је филм некако ближи животу, реалнији него што би се то очекивало од његове на моменте бајковите атмосфере. Последње сцене, музика и ретроспекција - шта је могло да је било - маме сузе. Али, као што то често бива код оваквих крајева ( нуди се могућност више завршетака, али је јасно да је само један прави) и што филм (попут Казабланке или Прохујало са вихором, рецимо) чини још привлачнијим, и за евентуална поновна гледања, постоји нека минимална нада да "можда ипак није све готово". То кад се протагонисти на крају погледају и кад се она загонетно осмехне...
Мада, ми ипак знамо да јесте готово. Јер јунакиња има потпуно нови живот и нове љубави. Међу њима су и њена деца из брака са другим човеком. А он, Гозлинг, остварује свој сан о сопственом џез клубу, међутим... Остаје празнина, дилема и жеља. Можда је све могло бити другачије и "зашто сам био такав какав сам био?"
Међутим, некако најближе истини, кад се одбаци романтика у којој искрено уживамо, јесте да је, кад су људи сиромашни, или, боље речено, кад немају довољно за остварење снова, и кад су, свако за себе, јаке уметничке индивидуалности које из свег срца желе досезање стваралачког неба , све баш и мора да буде тако како се у филму збило.
Филм је леп и његово гледање пружа велико задовољство. Прича је љубавна, обична, честа међу младим љубавним паровима. Поготову оним уметничким. Оно што је чини изузетном је начин на који је испричана. И ефекти који се користе. То овај филм чини одличним.
Ема Стоун - бриљантна.
Završne scene:
Коментари
Постави коментар