"ПЛАВИ ПЕРИОД" ПАБЛА ПИКАСА

У стваралаштву Пабла Пикаса (1881 - 1973) време од 1901. до 1904. године припада такозваном "плавом периоду". У овом периоду Пикасо је сликао монохроматске слике у нијансама плаве и сивозелене, само повремено загрејане другим бојама. Присутна је меланхолија. Чест је избор аскетских боја и тужних ликова, људи са друштвене маргине, губитника. Ту се неретко налазе сиромаси, проститутке, просјаци, пијанци...

Пикасо је у овом периоду био под утицајем путовања кроз Шпанију и нарочито под утицајем самоубиства пријатеља Карлоса Касагемаса. Он се убио у једном париском бару због неузвраћене љубави.

Пикасо је покушао да се, уз помоћ уметности, помири са губитком пријатеља. Једном приликом је рекао и то је забележено: "Почео сам да сликам плавом када сам схватио да је Касагемас умро." Насликао је пријатеља на одру, а затим и сахрану Касагемаса. Приказана сахрана достојна је свеца, иако се за сам призор може рећи да је светован, чак атеистичан.

Свим сликама Плавог периода преовладаваће ненаметљиво присуство смрти. Употребљавао је доминантно плаву гаму јер је та боја одговарала његовом изражавању туге и бола.

Позната је суморна алегоријска слика "Живот" из 1903. године. Исто суморно расположење налазимо у графици "Скроман оброк" из 1904. Она приказује слепог човека и жену која може да види. Веома су сиромашни, обоје су гладни и седе за празним столом. 

Слепило је честа тема у Пикасовим делима овог периода, заступљена је на слици "Оброк сунца" и портрету "Целестина" из 1903.

Честа преокупација су женски ликови и мајке са децом. Ипак, вероватно најпознатија Пикасова слика овог раздобља је "Стари гитариста". 

После Плавог, у стваралаштву Пабла Пикаса уследиће Ружичасти период, а следећа слика, "Девојка у спаваћици" јесте увод у њега. 

Пикасов аутопортрет из Плавог периода: