4 3 2 1 - roman Pola Ostera
Roman objavljen 2017. godine, kod nas godinu kasnije, pripoveda o četiri različite sudbine dečaka sa istim imenom, četiri vizije i četiri mogućnosti koje, međutim, na četiri različita načina vode ka istom kraju. Sudbina je neumoljiva, a za nju se, osim našeg karaktera, često pobrine i "komedijant slučaj".
To je u isto vreme i svetska parabola, i njujorška odnosno američka epopeja, prožeta vrhunskom esejistikom i erudicijom, intelektualna i znanjem bremenita opservacija o umetnosti, kao i priča o pojedinačnim ljudskim sudbinama koje mogu postati univerzalne. To je i psihološka (psihoanalitička) analiza dečaka, momaka, mladića, njihovih devojaka i prijateljica odraslih u različitim okolnostima i okruženju, presek kroz društvene i političke prilike u američkom društvu s kraja pedesetih, šezdesetih i početka sedamdesetih godina, sa zaključcima koji nisu aksiomi...
Najposle mogla bi ovo biti porodična saga i ljubavni roman. Svega ima. Sa puno strasti i žara opisani su mladalački zanosi, ljubavne scene su maštovite i uverljive, više puta vrlo eksplicitne, ali i sa kočnicama i "drugim" putevima koje emotivno krhki dečaci, stalno željni majčine, ali ne samo njene, ljubavi, traže. Ima i različitog pristupa ljubavnom činu - suptilnog, rafiniranog i estetizovanog.
Kvalitet romana su sigurno upečatljivi ženski likovi, nekad vrlo jaki, oni koji imaju punoću i životnost, svest o svojoj vrednosti, koji imaju svoje JA... Ponekad su ego i unutrašnja snaga čak previše naglašeni. U isto vreme ima junakinja koje su idealizovane, barem u očima jednog od četvorice Fergusona.
Može ova romansijerska priča biti nostalgičan pogled, fleš-bek, retrospektivno pričanje o odrastanju i mladosti. Pošto je junak romana i grad Njujork sa okolinom, postoji na momente u njemu (voleo bih da ne grešim) nečega od vudialenovske atmosfere, recimo iz "Menhetna" ili "Hane i njenih sestara", što podrazumeva ironiju. Ima, bar je to tako u mojoj vizuri, dodirnih tačaka sa ambijentima Filipa Rota, takođe velikog američkog pisca, nedavno preminulog.
Zbog dužine neki će roman možda uporeditu sa "Parovima" Džona Apdajka, iako ni stilski, ni po prosedeu, a ni po ambijentima, nisu slični (pri čemu i Apdajk ima dodirne tačke sa Njujorkom, ali u drugim delima).
Romaneskno tkivo je takođe i neka vrsta muzičke, i uopšte umetničke, enciklopedije (pored ostalog džeza, ali svakako i klasične muzike). Zadivljujuća je, u tom smislu, erudicija Pola Ostera. I ta muzička retrospektiva dotiče najzanimljivije vreme koje po kreativnim dometima ne može a da ne izazove bar trunku ljubomore, malo sete i opet neizbežnu nostalgiju. Oster je znalački kombinovao žanrove.
Njujork šezdesetih i s početka sedamdesetih, Džon Kenedi, pokreti mladih koji ne priznaju svet predrasuda i gotovih istina, previranja na Univerzitetu Kolumbija, rasni, socijalni, antiratni i generacijski nemiri, uvek prisutne manipulacije vlasti, ljubavi, tuge, usponi, padovi, izgubljeni snovi, sport kao važan deo odrastanja i sazrevanja, klasična muzika, pop i rok muzika, džez, Majls Dejvis, Koltrejn, Dizi Gilespi... Za roman bi se moglo reći da poseduje dokumentarnu autentičnost.
Dosta činjenica ponešanih sa fikcijom, dokumentarnost i imaginacija, rafinirano i životno u isto vreme, a bez obzira na geografsku, vremensku i društvenu distancu - univerzalno.
Radio-televizija Srbije je u februaru 2020. objavila odličan intervju sa Polom Osterom. Ocene nekih uglednih kritičara uglavnom su veoma dobre. Recimo "D Njujork tajms buk rivju" kaže da je to "savremena američka književnost u svom najboljem izdanju". "D spektejtor" tvrdi: "Najistaknutiji pisac svoje generacije... Tačnije, jedini koji može ući u istoriju".
A kolega po peru, takođe jedan od vrhunskih svetskih pisaca, Haruki Murakami, ističe: "Nema sumnje u to da je Pol Oster genije".
Intervju sa Polom Osterom na RTS - u:
Коментари
Постави коментар