Sredovečni pariski tango

У децембру ове године навршиће се 50 година од када је први пут у биоскопима приказан чувени филм  Бернарда Бертолучија „Последњи танго у Паризу”.

 Филм, који је француско-италијанска копродукција, изазвао је велику буру, у неким земљама је забрањен због превише слободних сцена, понегде скраћен, а на неким местима приказан касно у ноћ. Тако су, на првом месту, несумњиве и антологијске вредности филма због чега га љубитељи филма воле и данас, остале у другом плану. То није само страствена љубавна прича средовечног америчког новинара и француске студенткиње. Филм отвара море питања о љубави, браку, езистенцији, слободи, моралу... Бертолучи је био велики редитељ, врло образован, ангажовани интелектуалац, сам је написао и већи део сценарија. "Танго" је био у најужој конкуренцији за престижне међународне награде, без обзира на контроверзе које су га пратиле. 

 Главне улоге тумачили су Марија Шнајдер и Марлон Брандо. Данас, нажалост, ни њих, ни режисера филма, више нема међу живима.

https://youtu.be/psM4UsC0YCQ - линк за одломак из филма у коме је Брандо показао раскош глумачког умећа (монолог крај одра преминуле супруге)