Kad se genije smeje - Šekspirove komedije

Vilijam Šekspir (1564 - 1616) smatra se najboljim piscem koji je ikada pisao na engleskom jeziku i verovatno najboljim svetskim dramskim piscem svih vremena.

 Pisao je tragedije, komedije, tragikomedije, romanse, sonete... Ima izuzetno bogat i raznovrstan opus. Gotovo ceo život posvetio je pozorištu, i kao pisac, i kao reditelj, a imao je i svoje pozorište - Gloub. Široj javnosti najpoznatije su njegove tragedije - Hamlet, Otelo, Kralj Lir, Magbet, Romeo i Julija... No, komedije su takođe dramska vrsta u kojoj je dostigao božanske visine. Pomenimo samo neke: Uzaludan ljubavni trud, Dva plemića iz Verone, Komedija nesporazuma, San letnje noći, Mletački trgovac, Ukroćena goropad, Mnogo vike ni oko čega, Vesele žene vindzorske, Kako vam drago, Sve je dobro kad se dobro svrši, Mera za meru...

Osim što se izvode na svim svetskim pozornicama, one su i ekranizovane, snimljeni su po njima filmovi, naša starija publika sigurno pamti nezaboravne uloge Elizabet Tejlor i Ričarda Bartona u "Ukroćenoj goropadi". Ovo je prilika da se kroz niz slika sa pozornica širom sveta  podsetimo ovih komedija ili upoznamo se sa njima.

Postavke su ponekad dijametralno različite, u skladu sa zamislima reditelja predstave, neke su sa klasičnom scenografijom i kostimima, neke su smeštene u potpuno drugačije vreme od onog u koje ih je smestio Šekspir, da ne upotrebim izraz "osavremenjene" ili "modernizovane" jer se to ne mora odnositi samo na scenu i kostime.


Video snimak o Šekspirovim komedijama:

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

"PROCES" FRANCA KAFKE - RAZLIČITE PERSPEKTIVE

Слика
KNJIŽEVNOTEORIJSKA ANALIZA Franc Kafka je jedan od ključnih autora modernizma, a "Proces" (1925) predstavlja njegovo najpoznatije delo, koje kroz hermetičnu, simboličnu i nadrealnu narativnu strukturu otelovljuje egzistencijalnu teskobu i krizu identiteta pojedinca suočenog sa apsurdnim i nedokučivim sistemima moći. Roman se može analizirati iz različitih književnoteorijskih perspektiva, uključujući egzistencijalizam, strukturalizam, poststrukturalizam, psihoanalitičku i sociološku kritiku. Egzistencijalistička interpretacija Iz egzistencijalističke perspektive, "Proces" je priča o apsurdnoj i neshvatljivoj krivici koja progoni glavnog junaka, Jozefa K. Njegov život se menja kada saznaje da je optužen, ali mu nikada nije objašnjeno zašto. Kafka ovde anticipira ključne ideje egzistencijalističke filozofije koje će kasnije razviti Sartr i Kami, posebno ideju apsurdnog postojanja. Jozef K. pokušava da pronađe racionalno objašnjenje u svetu u kojem racionaln...
Прикажи све

KOLIKO NAJVEĆI AMERIČKI PISCI DUGUJU KLASIČNOJ KNJIŽEVNOSTI

Слика
Razmatranje uticaja klasične književnosti na najveće američke pisce jeste intelektualni izazov i, u isto vreme, tema koja zaslužuje doktorske studije. Antička literatura, od Homera, starogrčkih tragičara i filozofa, preko rimskih pesnika i dramaturga, sve do renesansnih velikana poput Dantea i Šekspira, postavila je temelje svetske književnosti i kulture. Amerikanci, iako relativno mlada nacija, uspeli su da stvore literaturu svetske vrednosti upravo zahvaljujući plodonosnoj asimilaciji tih klasičnih uzora. Ovaj tekst ne pretenduje da iscrpi temu već da posluži kao putokaz ka dubljem razumevanju ove kompleksne interakcije. RALF VOLDO EMERSON, ključna figura američkog transcendentalizma, bio je pod uticajem Platonove filozofije i panteističkog shvatanja sveta koje nalazimo kod stoika i Spinoze. Dok je Platon težio idealima i univerzalnim istinama, Emerson se okrenuo individualizmu, slavljenju prirode i intuicije. Njegovo čuveno delo "Self-Reliance" slav...
Прикажи све

MORALNOST I ZAKON: GRANICE PRAVDE I SAVESTI

Слика
Пише: Милан Станковић, проф. југословенских књижевности и опште књижевности. Бор Odnos između moralnosti i zakonitosti jedno je od fundamentalnih pitanja filozofije, prava i književnosti. Da li je ono što je zakonito ujedno i moralno? Može li nešto biti duboko nemoralno, a ipak u okvirima zakona? Može li se pojedinac osloniti isključivo na pozitivno pravo i u njemu pronaći pravdu, ili su istinski pravedna dela često ona koja izlaze izvan zakonskih okvira? Ova pitanja nisu samo akademske spekulacije – istorija, književnost i filozofija pružaju nam primere u kojima se zakon pokazao kao instrument nepravde, a moral kao snaga koja menja svet. Pravo, moral i njihova neprekidna tenzija Filozof Hans Kelzen, tvorac pravnog pozitivizma, tvrdio je da se pravo ne sme mešati sa moralom. Prema njemu, zakon postoji nezavisno od etičkih vrednosti, i njegova snaga ne zavisi od toga da li je moralan ili ne. S druge strane, prirodnopravna tradicija, od Cicerona do Ronalda Dvorkina, insistira...
Прикажи све