"JAVNOST JOŠ UVEK IMA OGROMNU MOĆ" - Noam Čomski
Prva opasnost je nuklearni rat, što je izuzetno ozbiljna stvar.
Druga je prirodna, klimatska katastrofa" - rekao je pre šest godina jedan od najvećih živih svetskih intelektualaca i mislećih ljudi, Noam Čomski, u intervjuu za Channel 4 News.
Na pitanje - ko danas vlada svetom, Čomski kaže da je teško odgovoriti na to pitanje. Kad je reč o državama, SAD su nadmoćne iako to godinama poriču.
"Države imaju unutrašnju strukturu i raspodelu moći. U SAD godinama unazad snaga je u rukama jednog veoma uzanog sektora - korporativnog bogatstva, privatnog bogatstva i moći. Ova snaga je sve veća i uporno raste. Oni imaju svoje pandane ili duplikate koji se sa njima slažu, koji sa njima direktno i u velikom obimu sarađuju i zajednički deluju" - kaže Čomski i nastavlja:
" I, tu je i javnost. Javnost može da ima moć i ponekad zaista ima ogromnu moć.
Možemo da se vratimo na Dejvida Hjuma i teoriju vlasti. Isticao je da je sila na strani onih kojima se vlada. Ako je žele, oni imaju tu moć. Mogu je imati ako prepoznaju mogućnost i prilike da je upotrebljavaju i razvijaju. Ponekad javnost to i radi. I, to je glavna sila koja vlada svetom" - zaključuje Čomski.
"Kina nesumnjivo igra veoma važnu ulogu u svetu. Ali, ako uzmete u obzir prihod po glavi stanovnika, daleko je iza SAD i drugih razvijenih država.
Kina ima ogromne unutrašnje probleme, demografske, ekološke, sa resursima. Pa ipak, u ekonomskom smislu, izuzetno je važna, samo, ne zaboravite da je dobar deo kineske proizvodnje nepoznat. Apple, velika američka kompanija, proizvodi u Kini, ali to je proizvodnja SAD koje koriste kinesku radnu snagu, objekte, kapacitete.
Kina napreduje veoma brzo, u oblastima visoke tehnologije, recimo. Sve je to od velikog značaja, ali ne znači vladanje i moć kao što je to slučaj sa SAD" - navodi Čomski.
Avram Noam Čomski (1928) je američki lingvista, filozof, pisac, profesor univerziteta. Čomski je danas najuticajniji kritički mislilac u svetu čije polje delovanja i interesovanja obuhvata lingvistiku, informacione tehnologije, ideologiju, savremeno društvo, politički sistem, obrazovanje i niz drugih oblasti. Čomski je profesor lingvistike na Masačusetskom institutu za tehnologiju. Zaslužan je za razvoj teorije o generativnoj gramatici, koja se smatra najvećim doprinosom lingvistici napravljenim u 20. veku. Kritičkim razmatranjem i osporavanjem biheviorističkog pristupa proučavanju uma i jezika koji dominira u toku 1950-ih godina, posebno je doprineo razvoju kognitivne revolucije.
Njegov naturalistički princip proučavanju jezika imao je posebno uticaja na filozofiju jezika i uma. Utvrdio je svoju hijerarhiju i klasifikaciju formalnih jezika na osnovu njihove generativne moći.
Prema "Indeksu citata u umetnosti i humanističkim naukama" iz 1992. Čomski je u periodu od 1980. do 1992. bio najviše citiran živi naučnik, i osmi najcitiraniji naučnik uopšte.
Noam Čomski je inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti u Odeljenju društvenih nauka. U svojoj knjizi "Novi militaristički humanizam" oštro kritikuje bombardovanje Jugoslavije jer je bilo u suprotnosti sa međunarodnim pravom i ukazuje na to da je humanitarna tragedija na Kosovu počela tek posle početka bombardovanja.
Poznat je i kao politički aktivista i kritičar spoljne politike SAD i drugih vlada. Opisuje sebe kao libertetskog socijalistu i simpatizera anarhosindikalizma (član je organizacije "Industrijski radnici sveta").
Njegovi obrasci su bili korišćeni kao teorijske osnove u nekoliko drugih polja. Hijerarhija Čomskog proučava se u osnovnim računarskim naučnim kursevima, jer daje uvid u različite vrste formalnih jezika. Ova hijerarhija takođe može biti razmatrana u matematičkim izrazima i izaziva pažnju među matematičarima, posebno među kombinatoričarima. Mnogi dokazi u oblasti evolucione psihologije izvedeni su iz njegovih istraživanja.
Dobitnik Nobelove nagrade iz 1984. za medicinu i psihologiju, Nils K. Džem, koristio je generativni model Čomskog da objasni ljudski imunski sistem, izjednačavanjem "komponenti generativne gramatike... sa raznim osobinama proteinskih struktura". Naslov Džemovog stokholmskog Nobelovog predavanja bio je "Generativna gramatika imunskog sistema".
Izvori: Vikipedija i Bonitet.com
Odlomak iz jednog intervjua Noama Čomskog datog u aprilu 2022.
Jednosatni intervju uživo da Noamom Čomskim vođen pre mesec dana:
Коментари
Постави коментар