Осамдесет година Камијевог "Мита о Сизифу"
"Мит о Сизифу" (фр. Le mythe de Sisyphe) је филозофски есеј егзистенцијалистичког писца и филозофа Албера Камија (1913 - 1960) написан 1942. године кроз који објашњава филозофију апсурда. Она се бави темом човековог узалудног тражења смисла, вечних истина и вредности. Есеј чине четири целине: апсурдно просуђивање, апсурдни човек, апсурдно стварање и мит о Сизифу.
Према Камију срећа и апсурд су уско повезани. Обе појаве су везане открићем да су наш свет и наша судбина наши сопствени, да нема наде и да је наш живот чисто оно што од њега направимо. Спуштајући се с планине, Сизиф је потпуно свестан своје судбине. Ками закључује: „Морамо замислити да је Сизиф срећан.“
Сизифова судбинa је ужасна јер се види његова узалудност и безнађе. Наравно, средишњи аргумент овог есеја јесте да је сам живот узалудна борба лишена наде.
Ками такође сугерише да је ова судбина ужасна само ако се и даље надамо, ако мислимо да постоји нешто више чему вреди тежити. Наша судбина изгледа страшно само кад је поставимо у супротност с нечим што би се чинило пожељнијим. Ако прихватимо да не постоји пожељна алтернатива, онда можемо да прихватимо своју судбину без ужасавања. Тек тада можемо у потпуности да ценимо живот, јер га прихватамо без задршке. Зато је Сизиф изнад своје судбине, управо зато што ју је прихватио. Његова је казна ужасна само ако се може надати или сањати нешто боље. Ако се не нада, богови немају чиме да га казне.
Сизифовим мукама се не види крај, а нису га ни богови предвидели, а управо ту метафору Ками користи за човечанство. Ако бисмо уклонили појмове богова, раја и пакла човек је остављен сам са доживотном борбом коју на крају сигурно губи. Смрт не долази као слобода, већ као негација свега што је човек постигао властитим трудом. Без обзира на све, свестан смрти и тога да је сваки човек поражен и пре него започне борбу Ками ипак поставља круцијално питање: Може ли човек бити срећан?
Извор: Википедија
O Sizifovom grehu i kazni bogova
O Kamijevom "Mitu o Sizifu"
Коментари
Постави коментар