Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji

"... Međutim, ako je tako, zašto uopšte brinuti o Hegelu? Odgovor je u tome da je Hegelov uticaj ostao najjača snaga, uprkos činjenici što ga naučnici nikada nisu uzeli ozbiljno i što (osim "evolucionista") mnogi filozofi počinju da gube interes za njega. Hegelov uticaj i, naročito uticaj njegovog jezika, vrlo je snažan u moralnoj i društvenoj filozofiji i u društvenim i političkim naukama (s jedinim izuzetkom ekonomije). Posebno su filozofi istorije, politike i obrazovanja još uvek u velikom stepenu pod njegovom vladavinom.

 U politici, ovo najdrastičnije pokazuje činjenica da i marksističko krajnje levo krilo, i konzervativni centar, i fašistička krajnja desnica, zasnivaju svoju političku filozofiju na Hegelu; rat nacija koji se pojavljuje u Hegelovoj istoricističkoj shemi, levo krilo zamenjuje ratom klasa, a krajnja desnica ratom rasa; obe ga prate više ili manje svesno. (Konzervativni centar je, po pravilu, manje svestan svojih dugova Hegelu)...

Baš kao što je francuska revolucija ponovo otkrila večite ideje Velike generacije i hrišćanstva, slobodu, jednakost i bratstvo svih ljudi, tako je Hegel ponovo otkrio platonske ideje koje leže iza večitog revolta protiv slobode i razuma. Hegelizam je renesansa tribalizma. Istorijsko značenje Hegela može da se sagleda u svetlu činjenice da on predstavlja "sponu koja nedostaje" između Platona i modernog oblika totalitarizma. Većina modernih totalitarista su sasvim nesvesni da njihove ideje mogu da se prate unazad do Platona. Međutim, mnogi znaju za svoje dugove Hegelu i svi su vaspitani u zagušljivoj atmosferi hegelizma. Oni su naučeni da obožavaju državu, istoriju i naciju...

Što se Hegela tiče, ne mislim čak ni da je bio talentovan. On je nesvarljiv pisac. Kao što čak i njegovi najvatreniji apologeti moraju priznati, njegov stil je "neosporno skandalozan". Što se tiče sadržaja njegovih spisa, on je najveći jedino u svom izvanrednom nedostatku originalnosti. Ne postoji ništa kod Hegela što nije bolje kazano pre njega... Ove pozajmljene misli i metode, misli bez trunke briljantnog, on je iskreno posvetio jednom cilju: borbi protiv otvorenog društva i, na taj način, službi svom poslodavcu, Fridrihu Vilhelmu Pruskom... 

Međutim, od svih političkih ideala, najopasniji je onaj koji treba da ljude učini srećnim. On vodi do pokušaja nametanja naše lestvice "viših" vrednosti drugima, s ciljem da oni shvate šta je za nas od najveće važnosti za njihovu sreću; s ciljem da se spasu njihove duše. On vodi utopiji i romantizmu. Svi mi osećamo da bi svako bio srećan u divnoj, savršenoj zajedici naših snova. Bio bi to, bez sumnje, raj na zemlji kada bismo svi voleli jedni druge. Međutim, kao što sam ranije rekao, pokušaj stvaranja raja na zemlji stalno stvara pakao. On vodi netoleranciji. On vodi religioznim ratovima i spasavanju duša putem inkvizicije. Verujem da je on zasnovan na potpunom nerazumevanju naših moralnih obaveza. Naša je obaveza da pomognemo onima kojima je naša pomoć potrebna; međutim nije naša obaveza da druge činimo srećnim, pošto to ne zavisi od nas i pošto bi to, vrlo često, značilo mešanje u privatnost onih prema kojima imamo tako dobroćudne namere... "

Karl Poper:" Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji"

" Odluku da napiše ovu knjigu Karl Poper doneo je onoga dana kada su Hitlerove trupe 1938. izvršile upad u Austriju. Po jednoj kasnijoj izjavi samoga autora knjiga je imala intenciju da bude opomena "totalitarizma i tiranije u svim oblicima bilo da dolaze zdesna ili sleva..." Ono što predstavlja "Otvoreno delo" Umberta Eka u modernoj semiotici i estetici komunikacije, to u političkoj filozofiji znači Poperovo "Otvoreno društvo"... H. Trevor Roper nije daleko od istine kada tvrdi  da je Otvoreno društvo najvažnije delo savremene sociologije... "

Iz recenzije dr Miodraga Radovića

Dela Karla Popera:

https://www.facebook.com/106383225406465/posts/108107751900679/