"Лепота" - Милан Ракић
Јест, нема на теби ниједнога дела
Да се моме оку могао да скрије
Ниједног превоја блиставог ти тела
Да се мој пољубац на њ спустио није.
Знам те тако добро у растанка часе
Ти преда ме ступаш сва сјајна и жива
Знам када ће сузе око да ти квасе
Знам кад ти се душа милоштом прелива,
А кад у њој носиш сву топлину Југа...
Па ипак си сваког дана нова мени
Увек нова, увек тако чудно друга
И никада слична јучерашњој жени.
Та моћ твоја чудна заслепљава мене
Разноврсним сјајем, мирисом и бојом
- Ох, буди једанпут ко и друге жене
Да одахнем најзад пред лепотом твојом!
Коментари
Постави коментар