"Paklena pomorandža" Stenlija Kjubrika - 50 godina posle
Šta je to što film "Paklena pomorandža" (The Clockwork Orange - bukvalno pomorandža satni mehanizam) Stenlija Kjubrika rađen po romanu Entonija Burdžisa i danas čini enigmatičnim i zanimljivim? Roman je napisan 1959. a film je snimljen 1971. Pred publikom se pojavio 1972. Evo kratkog sadržaja, film se inače dosta verno drži romana.
Banda maloletnika čini niz stravičnih zločina; njihov vođa biva uhapšen i poslat u zatvor, gde se dobrovoljno podvrgava novom psihološkom tretmanu, nakon kojeg bi trebalo da izađe na slobodu, znatno pre isteka kazne; ovaj tretman podrazumeva prinudno izlaganje nasilnim sadržajima, uz veštačko izazivanje neprijatnosti; nakon tretmana svaka pomisao na nasilnu akciju izaziva novi talas mučnine i čini bivšeg nasilnika bezopasnim; po izlasku iz zatvora, glavni junak filma je bespomoćan i progonjen od strane žrtava iz svog prošlog života; nakon neuspelog pokušaja samoubistva, tretman se pokazuje neadekvatnim, a glavnog junaka pod svoje uzimaju političari koji su i rešili da ovakav nehumani eksperiment sprovode (zbog političkih poena, naravno!).
Može li ljudsko biće da funkcioniše po mehanicističkim principima, bez slobodne volje i odlučivanja? Može li u tom slučaju razlikovati dobro od zla? Mogu li se, na suptilan način, čoveku servirati sadržaji koji će ga usmeravati u svakodnevnom životu, izazivajući kod njega Pavlovljev refleks svaki put kada nešto treba, ili ne treba da uradi?
I na kraju, ono što je porazna istina ovog filma i najposle života: umiriti i potpuno pasivizirati ljude koji su po svojoj prirodi agresivniji i nasilniji od drugih, i kojih se drugi zbog toga boje, znači staviti ih u ulogu žrtve istih tih koji su do juče pred njima bili manji od makovog zrna. U tim, nekada inferiornim, ljudima se tada budi nagon za iživljavanjem, sadizmom, kompenzacijom... To je porazna slika ljudske prirode i sumrak ljudske civilizacije jer je čovek, znači, u osnovi nasilan i zao, i u ljudima, na ovaj ili onaj način, uvek vlada zakon jačeg, odnosno zakon sile kojom se slabiji potčinjavaju, kinje, muče, ubijaju... Kojom jači i nasilniji vladaju slabijima, što se može promeniti jedino ako slabijem "porastu zubi". Nikako njegovom dobrotom i odsustvom nasilja. Kao takav, on će uvek biti žrtva ljudske potrebe za nasilnim i nemilosrdnim ponašanjem, odbačen na margine i prepušten najnižim porivima osvetoljubive "lojalne" ljudske mase.
Paklena pomorandža": Četiri razloga zašto treba gledati jedan od najkontroverznijih filmova (i jedan zašto ne)
- Slobodan Maričić
- BBC novinar
Paklenu pomorandžu mnogi smatraju za jedan od najboljih filmova svih vremena
„Bilo je užasno", kaže mladić ležeći u bolničkom krevetu.
„Naravno da je bilo užasno", odgovara mu žena u beloj uniformi. „Nasilje je užasna stvar. To sada učiš. Tvoje telo to uči".
I naučio je, više silom nego milom.
Ali da li je onda moralno nečije ponašanje - makar ono bilo devijantno - menjati prisilnim putem? I da li je to rezultat toga „prava dobrota"?
Ta pitanja, uz glavolomke o politici, društvu, kulturi, psihologiji i nasilju, deo su čuvene Paklene pomorandže reditelja Stenlija Kjubrika.
Jedan od najboljih, ali i najkontroverznijih filmova svih vremena prikazan je prvi put 1971. godine.
U međuvremenu je prošao dug put - od pomešanih kritika, preko zločina inspirisanih njime, do kultnog statusa u svetu kinematografije.
Zato sipajte čašu mleka, pustite Devetu simfoniju dobrog starog Ludviga Vana i podsetite se zašto treba gledati Paklenu pomorandžu.
Kvalitet
Pre svega, zato što je to zaista kvalitetan i kultni film.
Paklena pomorandža je već decenijama redovni član gotovo svih lista najboljih filmova svih vremena, kao i filmova koje treba pogledati barem jednom u životu.
Nominovan je za četiri Oskara i prvi je naučnofantastični film koji je bio u mogućnosti da osvoji tu nagradu.
Doduše, kritike su posle premijere bile podeljene, pre svega zbog količine prikazanog nasilja.
Snimljena je po istoimenom romanu Entonija Burdžisa koji je prava na film prodao za 500 dolara i to Miku Džegeru, frontmenu čuvenih Rolingstonsa.
Džeger je želeo glavnu ulogu, ali do toga nije došlo i prava su na kraju stigla do Stenlija Kjubrika, koji je bio i autor scenarija i producent i reditelj.
A to nešto govori.
PROVOKATIVNOST
Priča se dešava u distopijskoj budućnosti, ne znamo tačno kada.
U društvu ima mnogo nasilja kojim se nadležni ne bave, ali se zato redovno pije mleko, tako da se barem zdravo hrane.
Usred svega toga je mladi Aleks Delardž, predvodnik četvoročlane bande koja radi šta joj je volja i prilično uživa u raznim grozotama.
Pre svega obožava muziku Betovena i ultranasilje što u filmu uvek ide zajedno.
Kada posle jednog surovog razbojništva i ubistva završi u zatvoru, Aleks se prijavi na eksperimentalno lečenje za promenu devijantnog ponašanja radi smanjenja kazne.
To znači da ga iznova i iznova nateraju da gleda snimke nasilja i ratova i to sve dok njegovo telo ne razvije mučninu na samu pomisao da uradi nešto slično.
Tu se postavlja pitanje slobodne volje: "Kada čovek više ne može sam da bira, on prestaje da bude čovek" - glasi jedna rečenica u filmu.
Reditelj Stenli Kjubrik je 1971. napisao da je "Paklena pomorandža" "socijalna satira koja se bavi psihološkim uslovljavanjem kao opasnim oružjem koje totalitarne vlade koriste za kontrolu građana."
"To je priča o iskupljenju tinejdžera delikventa preko uslov-refleks terapije a u isto vreme predavanje o slobodnoj volji" - rekao je drugom prilikom.
Kjubrikova genijalnost
A ako ništa drugo Paklenu pomorandžu bi trebalo gledati zbog samog Kjubrika, jednog od najboljih reditelja svih vremena.
Isijavanje, Odiseja u svemiru 2001, Doktor Strejndžlav, Spartak, Putevi slave, Bojevi metak (Full Metal Jacket)… Gotovo sve što je ikada snimio steklo je kultni status.
Tako je i sa Paklenom pomorandžom, koja uopšte nije bila u planu.
Scenarista Teri Sautern dao je Kjubriku kopiju Burdžisove knjige u vreme dok je Kjubrik radio na filmu o Napoleonu (koji nikada nije završio).
Nije je pročitao, ali jeste njegova žena, pa je morao i on.
„Bio sam uzbuđen zbog nje - zaplet, ideje, likovi i naravno, jezik", izjavio je Kjubrik.
„Priča, naravno, funkcioniše na više nivoa: Političkom, sociološkom, filozofskom i naravno psihiloško-simboličkom nivou", dodao je.
Toliko mu se svidela da je napisao scenario koji je najverniji knjizi od svih njegovih scenarija (poznat je njegov sukob sa Stivenom Kingom oko adaptacije Isijavanja).
„Mislim da je sve što je Burdžis hteo da kaže o priči rečeno u knjizi, ali jesam izmislio nekoliko korisnih narativnih ideja i preoblikovao neke scene", izjavio je.
Kjubrik je bio poznat kao veliki perfekcionista, što su na koži osetili i svi koji su radili na Paklenoj pomorandži.
„Da Kjubrik nije filmski reditelj bio bi načelnik Generalštaba američke vojske", izjavio je Mekdauel.
„Bez obzira šta je - čak i da je pitanje kupovine šampona, sve mora da ide preko njega. Jednostavno voli totalnu kontrolu".
Poslednja scena u Kjubrikovom filmu snimana je 74 dana.
MUZIKA, DRUGOVI I MLEKO
Upravo to bi bio četvrti razlog zbog čega treba gledati ovaj film - svi ti sitni detalji koji ga čine toliko autentičnim.
To što veliki Ludvig Van, kako bi Aleks rekao, kompozicijama prati sve scene nasilja.
Neki tovide kao poruku da kultura nije garant moralnosti, o čemu se takođe posle filma može debatovati.
Inače, iako je Aleksu Betoven miljenik, u filmu ima više Rosinija nego Betovena.
Tu je onda i čitava estetika filma, način na koji su Aleks i njegovi pajtaši obučeni, kao i neobični jezik "Paklene pomorandže" (pisac Burdžis je bio lingvista).
U distopijskoj budućnosti tinejdžeri u slengu koriste nadsat - verziju englrskog sa dosta ruskog uticaja i ruskih reči.
Jedni druge nazivaju drugovima, a po zidu mleko bara svuda piše moloko, što je ruska reč za mleko.
ZAŠTO GA NE GLEDATI
Jednostavno, može da bude prilično neprijatan, tako da nije baš za sve.
Pun je eksplicitnih scena nasilja, mučenja, seksa, zbog čega je dugo bio zabranjen u nekim zemljama i može se često naći na listama filmova koji su previše uznemirujući da biste ga gledali dva puta.
Te 1971. film u Britaniji nije dobio nikakvu oznaku do kog uzrasta se film ne preporučuje za gledanje, iako su vlasti smatrale da je nasilje u njemu previše ekstremno.
U narednim godinama film je nekoliko puta pominjan kao inspiracija za stvarne zločine koji su se dogodili u Britaniji.
Kristija Kjubrik, supruga reditelja, rekla je da je njihova porodica zbog svega toga dobijala pretnje smrću, a bilo je i protesta ispred rediteljeve kuće.
Iako se u javnosti često može čuti da je film potom zabranjen, to se nije dogodilo, već je povučen na Kjubrikov zahtev.
On ipak nije priznavao vezu između filma i zločina.
"Vezivati umetnost kao uzrok zločina jeste pogrešno shvatanje. Umetnost se sastoji iz ponovnog oblikovanja života, ali ne stvara život" - izjavio je.
"Dalje, dodeljivati moćne sugestivne kvalitete nekom filmu, čak i u stanju duboke hipnoze, ljudi ne mogu da urade stvari koje su u suprotnosti sa njihovom prirodom".
Zbog toga su Britanci tokom osamdesetih i devedesetih, ako su želeli da ga gledaju, morali film da donesu iz inostranstva - uglavnom iz Francuske.
Posle Kjubrikove smrti film je ponovo dobio dozvolu za emitovanje, ali i tejting da nije za mlađe od 18 godina.
Možda sve to najbolje opisuje rečenica Vinsenta Kenbija, kritičara Njujork tajmsa, koji je napisao da je "Paklena pomorandža" - "briljantna i opasna, ali opasna na način na koji su opasne sve briljantne stvari".
"Paklena pomorandža" - odlomci
Kraj sadržaja sa TwiKvalitePre svega, zato što je to zaista kvalitetan i kultni film.Paklena pomorandža je već decenijama redovni član gotovo svih lista najboljih filmova svih vremena, kao i filmova koje treba pogledati barem
Коментари
Постави коментар