Avanture iz kulture

"2001: Одисеја у свемиру"  Епски научнофантастични филм који је продуцирао и режирао Стенли Кјубрик. Сценарио су написали Кјубрик и Артур Кларк, а инспирисан је Кларковом приповетком "The Sentinel" (Стражар) написаном 1948. а први пут објављеном 1951. под називом "Стражар вечности", као и другим кратким приповеткама Артура Кларка.  Новелизација филма објављена након премијере делимично је написана истовремено са сценаријем.  Филм, који прати путовање до Јупитера са разумним компјутером ХАЛ након открића ванземаљског монолита који утиче на људску еволуцију, бави се темама егзистенцијализма, људске еволуције, технологије, вештачке интелигенције и могућности ванземаљског живота.  Филм је добио Оскара за најбоље визуелне ефекте, а био је номинован за режију, сценарио и сценографију. Према  анкетама и оценама најутицајних филмских

"Postoje dve velike opasnosti koje prete ljudskoj vrsti. Sada smo u situaciji kada moramo da odlučimo da li će naša vrsta preživeti u nekoj "pristojnoj" formi. Prva opasnost je nuklearni rat, što je izuzetno ozbiljna stvar. Druga je prirodna, klimatska katastrofa" - rekao je pre šest godina jedan od najvećih živih svetskih intelektualaca i mislećih ljudi, Noam Čomski, u intervjuu za Channel 4 News. Na pitanje - ko danas vlada svetom, Čomski kaže da je teško odgovoriti na to pitanje. Kad je reč o državama, SAD su nadmoćne iako to godinama poriču. "Države imaju unutrašnju strukturu i raspodelu moći. U SAD godinama unazad snaga je u rukama jednog veoma uzanog sektora - korporativnog bogatstva, privatnog bogatstva i moći. Ova snaga je sve veća i uporno raste. Oni imaju svoje pandane ili duplikate koji se sa njima slažu, koji sa njima direktno i u velikom obimu sarađuju i zajednički deluju" - kaže Čomski i nastavl

"Trougao tuge", film švedskog reditelja Rubena Estlunda (koji je napisao i scenario) , široka, bučna satira na moderni kapitalizam, osvojio je Zlatnu palmu za najbolji film na Filmskom festivalu u Kanu 2022.  Ovo je Estlundova druga Palma, nakon što je njegov poslednji film, "Kvadrat" , satira o svetu umetnosti, osvojio Zlatnu palmu 2017. Estlundov film prati grupu superbogatih manekenki i oligarha na luksuznom krstarenju kojima se preokrene situacija kada se brod prevrne i završe na pustom ostrvu.  Jedina preživela koja zna da peca ili loži vatru je jedna od brodskih sobarica, koja se ubrzo penje na vrh društvene hijerarhije.  Dok su neki smatrali da je Estlundova satira malo preširoka, bila je omiljena kod publike na festivalu. Estlund je, govoreći o filmu, rekao da je on još jedna varijacija na temu "kraja zapadne civilizacije". Manekenka i njen partner (igraju ih Charlbi Dean i Harr

"Мит о Сизифу" (фр. Le mythe de Sisyphe) је филозофски есеј егзистенцијалистичког писца и филозофа Албера Камија (1913 - 1960) написан 1942. године кроз који објашњава филозофију апсурда. Она се бави темом човековог узалудног тражења смисла, вечних истина и вредности. Есеј чине четири целине: апсурдно просуђивање, апсурдни човек, апсурдно стварање и мит о Сизифу. Према Камију срећа и апсурд су уско повезани. Обе појаве су везане открићем да су наш свет и наша судбина наши сопствени, да нема наде и да је наш живот чисто оно што од њега направимо. Спуштајући се с планине, Сизиф је потпуно свестан своје судбине. Ками закључује: „Морамо замислити да је Сизиф срећан.“ Сизифова судбинa је ужасна јер се види његова узалудност и безнађе. Наравно, средишњи аргумент овог есеја јесте да је сам живот узалудна борба лишена наде. Ками такође сугерише да је ова судбина ужасна само ако се и даље надамо, ако мислимо да постоји нешто више чему вр

     Šta je to što film "Paklena pomorandža" (The Clockwork Orange - bukvalno pomorandža satni mehanizam) Stenlija Kjubrika rađen po romanu Entonija Burdžisa i danas čini enigmatičnim i zanimljivim? Roman je napisan 1959. a film je snimljen 1971. Pred publikom se pojavio 1972. Evo kratkog sadržaja, film se inače dosta verno drži romana.  Banda maloletnika čini niz stravičnih zločina; njihov vođa biva uhapšen i poslat u zatvor, gde se dobrovoljno podvrgava novom psihološkom tretmanu, nakon kojeg bi trebalo da izađe na slobodu, znatno pre isteka kazne; ovaj tretman podrazumeva prinudno izlaganje nasilnim sadržajima, uz veštačko izazivanje neprijatnosti; nakon tretmana svaka pomisao na nasilnu akciju izaziva novi talas mučnine i čini bivšeg nasilnika bezopasnim; po izlasku iz zatvora, glavni junak filma je bespomoćan i progonjen od strane žrtava iz svog prošlog života; nakon neuspelog pokušaja samoubistva, tretman se pokazuje neadekvatnim, a g