Avanture iz kulture

Junaci romana Miloša Crnjanskog "Seobe", "Roman o Londonu" i "Kap španske krvi", koliko god različiti bili, žive u stvarnosti, deluju u njoj, ali su sastavni deo njihovog života i iluzije, taj nedostižni "beskrajni krug i u njemu zvezda". Takvi su Vuk i Pavel Isakovič iz "Seoba", Rjepnin iz "Romana o Londonu" i Lola Montez iz "Kapi španske krvi". Naravno, oni se razlikuju, Isakoviči i Rjepnin imaju mnogo više sličnosti između sebe nego što su svi oni slični plesačici Loli Montez koja je polovinom 19. veka zaludela bavarskog kralja i čitavu bavarsku državu, da bi na kraju, kada razum i interesi počnu da dominiraju, neslavno završila kao persona non grata, izmičući linču, prezrena i posramljena. Pa ipak, preživela je, a život ide dalje... Uvek ta pusta nada.  Mora se, međutim, priznati da njene težnje i stremljenja jesu zanimljive i progresivne za ono vreme, ona je bila vesnik libera

Ivo Andric is one of the greatest Serbian and Yugoslavian writers who, through his literature, touched on topics that are universal to human existence. Through his works, Andric dealt with the duality of the human soul and the struggle between darkness and light, between dark forces that cause pain not only to others, but also to oneself, and the light and glimmer of hope in anthropological pessimism and the omnipresent darkness of the human soul. Andric's literature is full of symbolism that points to the tragic fate of human existence. His novels, such as "The Bridge on the Drina", "The Chronicles of Travnik", and "The Damned Yard", tell of people who are trapped in their own limitations and yearn for something better and different, but are doomed to live in a world where everything seems predetermined and where change is impossible. This condemnation to existential suffering and pain that sometimes tears us apart is a theme t

Ivo Andrić je jedan od najvećih srpskih i jugoslovenskih pisaca, koji je svojom književnošću dotakao teme univerzalne za ljudsku egzistenciju. Kroz svoja dela, Andrić se često bavio dualitetom i ambivalentnošću ljudske duše, sukobom i borbom između mračnih sila koje nanose bol ne samo drugima, već i sebi, na jednoj strani, i one gotovo čarobne svetlosti i tračka nade koji opstaju u antropološkom pesimizmu i sveprisutnoj tmini ljudske duše, na drugoj strani. Andrićeva književnost je puna simbolike, koja ukazuje na tragičnu sudbinu ljudske egzistencije. Njegovi romani, kao što su "Na Drini ćuprija", "Travnička hronika" i "Prokleta avlija", njegove pripovetke, eseji, pesme, lirski zapisi, govore o ljudima koji su zarobljeni u svojim sopstvenim ograničenjima i žude za nečim boljim i drugačijim, ali su osuđeni da žive u svetu gde se čini da je sve već određeno i gde je promena nemoguća. Ova osuđenost na egzistencijalnu patnju i bol koja ponekad razd

"Da li će sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj?" Branko Miljković U VETRU HUČI (Bob Dilan)  Koliko li je teških puteva suđeno nekom 1 Da bi se zvao čovekom? Koliko puta galeb mora da pobegne valu Dok ne zaspi na žalu? Koliko li bombi mora svet da podnese Dok ih se ne otrese? Odgovor,prijatelju,na sve što te muči- Odgovor u vetru huči.   Da vidiš trun plaveti,koliko puta treba Da digneš pogled put neba? Koliko se ušiju mora imati da se čuje Tuđ vapaj usred oluje? Koliko smrti treba-da počne da te brine Što odveć ljudi gine? Odgovor,prijatelju,na sve što te muči- Odgovor u vetru huči.   Koliko godina treba planina nebo da dere Pa da je more spere? Koliko godina treba ljudima otkad se rode Da im se daju slobode? Koliko puta čovek mora da okrene glavu Da ne bi video javu? Odgovor,prijatelju,na sve što te muči- Odgovor u vetru huči.

(Mark Šagal: "Plava ptica")  PLAVA PTICA Ima jedna plava ptica u mom srcu koja želi da izađe ali ja sam isuviše opasan za nju, kažem joj, ostani unutra, neću da te svako vidi. ima jedna plava ptica u mom srcu koja želi da izađe ali ja je nalivam viskijem i uvlačim dim od cigareta tako da kurve, barmeni i sitni trgovci nikad ne saznaju da je unutra. ima jedna plava ptica u mom srcu koja želi da izađe ali ja sam isuviše opasan za nju, kažem joj, smiri se, zar želiš da me raščerupaš? zar hoćeš da mi zajebeš sve? zar hoćeš da mi upropastiš prodaju knjiga u Evropi? ima jedna plava ptica u mom srcu koja želi da izađe ali ja sam pametan čovek, pustim je napolje samo ponekad noću kad svako živ spava. kažem joj, znam da si tu, i zato ne budi tužna. onda je vratim nazad, i ona pomalo pevuši unutra, ne dam joj da umre i onda mi tako spavamo zajedno sa našom malom tajnom i sve je to toliko lepo da bi čovek mogao da zaplače, ali ja ne plačem, a ti? Čarls Bukovski