Постови

PRAVO, PRAVEDNOST I ODGOVORNOST: UZROCI I POSLEDICE U ODREĐIVANJU KAZNE

Слика
U pravnoj teoriji i praksi, pitanje određivanja kazne za počinjeni prekršaj ili krivično delo postavlja ključnu dilemu: da li sud treba da se rukovodi posledicama određenog čina ili uzrocima koji su do njega doveli? Ova dilema često odlučuje o pravdi i pravičnosti pravosudnog sistema. Pravo zapravo nije i ne sme biti samo tehnički skup pravila (usko protumačenih), već i svojevrsna replika na život, društvenu praksu i moralni sistem koji treba da obezbedi zaštitu žrtava, ali i proporcionalnost kazne u odnosu na konkretne okolnosti slučaja. Uzročno-posledična veza u pravnoj proceni U klasičnom pravnom tumačenju, prekršaj ili krivično delo procenjuju se često na osnovu njegovih posledica. Ako neko izazvan nepravdom burno reaguje, kazneni sistem određuje sankciju prema težini povrede i društvenim posledicama takvog ponašanja. Međutim, pravda, zbog koje pravo i postoji, se ne može svesti isključivo na mehaničko posmatranje posledica bez dublje analize uzroka. Ukoliko bi se pravo...
Постави коментар
Прикажи све

SADIZAM ILI ISKONSKO ZLO - SESTRA RAČED U "LETU IZNAD KUKAVIČJEG GNEZDA"

Слика
Sestra Mildred Račed, glavni antagonist romana Kena Kizija "Let iznad kukavičjeg gnezda" i istoimenog filma Miloša Formana, predstavlja jednu od najupečatljivijih figura institucionalne represije u modernoj književnosti i kinematografiji. Njena ličnost, karakter i postupci otvaraju brojna pitanja o prirodi zla, psihološkim uzrocima takvog ponašanja, kao i razlici između patološke potrebe za kontrolom i hladne birokratske discipline. U svetlu Frojdove psihoanalize, ovakav karakter može biti dodatno produbljen analizom nesvesnih motiva koji oblikuju njeno ponašanje. Osobine i ponašanje sestre Račed Sestra Račed deluje kao oličenje discipline, racionalnosti i nepokolebljive kontrole nad psihijatrijskom ustanovom u kojoj radi. Na prvi pogled, njena pojava deluje smireno, a ponašanje odmereno. Ipak, ispod te maske staloženosti krije se duboka potreba za dominacijom nad pacijentima i osobljem. Pritom kontrola nije samo administrativna; ona se proteže na emocionalni i ps...
Постави коментар
Прикажи све

NOSTALGIJA I KRITIKA PROVINCIJE: AMBIVALENTNI SVET BORISAVA STANKOVIĆA

Слика
Bora Stanković (1876 - 1927) je autor čije stvaralaštvo oscilira između dva naizgled suprotstavljena pogleda na provincijski život. S jedne strane, njegova dela odišu nostalgijom za prošlim vremenima, za starim običajima, kulturom i načinom života koji se čini autentičnijim i vrednijim od onoga što dolazi s modernizacijom. S druge strane, kroz sudbine svojih junaka, Stanković razotkriva mračnu stranu provincijskog života – učmalost, malograđanštinu, ogovaranje, rigidne norme i predrasude koje guše individualnost i ljubav. Nostalgija koju je Stanković gajio prema prošlim vremenima, naročito onima kada su običaji i društvena pravila bili jasnije definisani, nije bila proklamacija ideala provincijskog života, već izraz njegove potrage za nečim što je bilo „autentično“, što je za njega imalo veću vrednost nego ono što je došlo kasnije, u modernim vremenima. U njegovim delima često se pojavljuje ideja da su prošla vremena bila u nečemu „bolja“ i da su ljudi tada živeli u skladu ...
Постави коментар
Прикажи све

SINKLER LUIS I "GLAVNA ULICA": RAZOBLIČAVANJE MITA O PROVINCIJI

Слика
Sinkler Luis, prvi američki književni nobelovac, u romanu "Glavna ulica" (Main Street, 1920) izvršio je radikalno razbijanje mita o moralnoj i društvenoj "uzvišenosti" američkog (ali ne samo američkog) provincijskog života. U vremenu kada su američku književnost često obeležavali pastoralni prikazi malih mesta kao utočišta jednostavne sreće, Luis je prikazao surovu, satiričnu viziju provincijalne Amerike, razotkrivajući duh stagnacije, konformizma i kulturne oskudnosti. Centralna figura romana, Kerol Milford (Carol Milford), mlada idealistkinja obrazovana na koledžu, udaje se za doktora Vila Kenikota (Will Kennicott) i seli se u izmišljeni gradić Gofer Prajri (Gopher Prairie), u saveznoj državi Minesoti. Kerol u malom mestu vidi priliku za idiličan i srećan  život, ali i društveni preporod: želi da unese umetnički duh, kulturnu rafiniranost i progresivne ideje. Međutim, ubrzo se suočava s nepopustljivim otporom meštana, čije je svakodnevno postojanje obe...
Постави коментар
Прикажи све

MISAONO-FILOZOFSKI I PSIHOLOŠKI ASPEKTI ROMANA VILIJAMA GOLDINGA "GOSPODAR MUVA"

Слика
Dobitnik Nobelove nagrade za književnost (1983), Vilijam Golding, svojim je najboljim i antologijskim romanom "Gospodar muva" (1954), načinio snažnu filozofsku i psihološku analizu ljudske prirode, posebno se baveći mitovima o nevinosti i moralnoj čistoti dece. Ovaj roman razbija romantične iluzije o detinjstvu kao periodu bezgrešnosti, predstavljajući decu kao bića koja nisu imuna na destruktivne porive i brutalnost, već su podložna istim impulsima koji oblikuju ponašanje odraslih u uslovima društvene dezintegracije i moralnog kolapsa. Dekonstrukcija mita o detinjoj nevinosti Goldingov roman počinje opisom grupe dečaka, pretežno britanskih učenika, koji nakon avionske nesreće završe na pustom ostrvu bez odraslih. U početku, dečaci pokušavaju da uspostave organizovano društvo, ali uskoro dolazi do urušavanja svih civilizacijskih normi. Umesto da spontano grade svet zasnovan na solidarnosti i empatiji, kako bi to neki filozofi poput Žan-Žaka Rusoa mogli pretpostavi...
Постави коментар
Прикажи све

"ČINOVNIKOVA SMRT" ANTONA PAVLOVIČA ČEHOVA - ČERVJAKOV IZMEĐU APSURDA BIROKRATSKOG MENTALITETA I OPSESIVNO - KOMPULZIVNE NEUROZE

Слика
Anton Pavlovič Čehov, jedan od najznačajnijih ruskih i svetskih pripovedača, majstor je kratke proze u kojoj spaja realizam sa finim psihološkim nijansiranjem likova i ironijom. Njegova novela „Činovnikova smrt” (1883) odlično ilustruje ove karakteristike, istovremeno nudeći slojevitu analizu ljudske podređenosti, birokratije i egzistencijalne teskobe. Struktura i naracija Čehov koristi jednostavnu i ekonomičnu pripovednu strukturu sa jasnim uzročno-posledičnim tokom radnje. Novela je sažeta i efektna: činovnik Ivan Dmitrič Červjakov, u jednoj gotovo običnoj sceni u teatru, nesmotreno kine i poprska generala Brižalova, nakon čega ga obuzima opsesivan strah od mogućih posledica tog incidenta. Čitava radnja vrti se oko njegovih pokušaja da se izvini generalu, ali što više insistira, to situacija postaje apsurdnija, kulminirajući Červjakovljevim iznenadnim padom i smrću. Pripovedač koristi objektivnu (treće lice) sveznajuću perspektivu, ali sa izrazitim fokusom na Červjakovlje...
Постави коментар
Прикажи све

"PROCES" FRANCA KAFKE - RAZLIČITE PERSPEKTIVE

Слика
KNJIŽEVNOTEORIJSKA ANALIZA Franc Kafka je jedan od ključnih autora modernizma, a "Proces" (1925) predstavlja njegovo najpoznatije delo, koje kroz hermetičnu, simboličnu i nadrealnu narativnu strukturu otelovljuje egzistencijalnu teskobu i krizu identiteta pojedinca suočenog sa apsurdnim i nedokučivim sistemima moći. Roman se može analizirati iz različitih književnoteorijskih perspektiva, uključujući egzistencijalizam, strukturalizam, poststrukturalizam, psihoanalitičku i sociološku kritiku. Egzistencijalistička interpretacija Iz egzistencijalističke perspektive, "Proces" je priča o apsurdnoj i neshvatljivoj krivici koja progoni glavnog junaka, Jozefa K. Njegov život se menja kada saznaje da je optužen, ali mu nikada nije objašnjeno zašto. Kafka ovde anticipira ključne ideje egzistencijalističke filozofije koje će kasnije razviti Sartr i Kami, posebno ideju apsurdnog postojanja. Jozef K. pokušava da pronađe racionalno objašnjenje u svetu u kojem racionaln...
Постави коментар
Прикажи све