Avanture iz kulture

Roman Džonatana Frenzena „Raskršće“, prvi deo trilogije „Ključ za sve mitologije“, predstavlja složenu i duboko introspektivnu priču o porodici Hildebrant i njihovim unutrašnjim i međusobnim sukobima. Smešten u Ameriku sedamdesetih godina 20. veka, roman se bavi životom i specifičnostima jedne porodice, ali, što je važno, postavlja univerzalna pitanja o ljubavi, veri, moralu, odgovornosti i identitetu. Frenzen istražuje da li porodica zaista služi kao utočište ili je, možda, mesto gde se konflikti najjasnije ogledaju. Priča prati Rasa Hildebranta, protestantskog pastora čija uloga vođe zajednice dolazi u sukob s njegovim ličnim slabostima i krizom srednjih godina. Njegova supruga Marion nosi teret traumatične prošlosti, dok njihova deca—Klem, Beki, Peri i Džadson—teže da pronađu sopstvene identitete, boreći se sa društvenim normama i očekivanjima porodice. Jedno od ključnih pitanja koje Frenzen postavlja kroz Marioninu priču jeste: možemo li ikada u potpunosti pobeći od pro...

Roman Polanski u filmu "The Palace" (kod nas preveden kao Hotel Palas) iz 2023. godine istražuje ljudsku prirodu kroz prizmu luksuza, moći i apsurda, koristeći crni humor i sarkazam kao svoje ključne alate. Premda je film naišao na negativne kritike i komercijalni neuspeh, njegovo pravo značenje leži u sposobnosti da provocira i izazove introspekciju o ljudskom rodu, društvenim razlikama i univerzalnim slabostima. Radnja smeštena u luksuzni hotel tokom prelaska u novu milenijumsku godinu pruža savršen kontekst za satirično ispitivanje ljudskih odnosa. Polanski, vešt u razotkrivanju skrivenih slojeva, ne nudi glamuroznu verziju bogatstva, već izlaže njegove groteskne, često komične aspekte. Gosti hotela su arhetipski prikazi bogataša – ekscentrični, razmaženi, ponekad i patetični – dok je osoblje oličenje frustriranog proletarijata koji u toj ekstravaganciji pronalazi sopstvene mane i težnje. Kroz oči jednog gledaoca, film ne predstavlja samo kritiku bogatih, već i...

Preporučio bih, uoči Božića, jednu divnu priču Čarlsa Dikensa koja se zove "Božićna bajka". U njoj su, u zanimljivoj i bajkovitoj pripovesti punoj dramatičnih obrta, sadržane neke glavne poruke i pouke kojih bismo uvek morali da se setimo kada obeležavamo ovaj veliki praznik. Lepota života svakako je i u davanju, milosrđu, solidarnosti sa drugim ljudima, jer živimo u zajednici u kojoj smo od najranijih dana čovekovog postojanja jedni sa drugima u rođačkim odnosima. Temelj celokupne literature su, osim Biblije, i velike Homerove epopeje, "Ilijada" i "Odiseja" , knjige u kojima, osim snažnog umetničkog doživljaja, možemo naći sublimat onoga što zovemo "univerzalno ljudsko iskustvo". "Odiseja" svoj neobični refleks ima u modernoj književnosti XX veka, u možda najboljem romanu prošlog stoleća, "Uliksu" Džejmsa Džojsa. Ipak, ako bih tražio delo koje na jedinstven i originalan način os...

Gistav Flober i F. Skot Ficdžerald, dva autora iz različitih vremena i kulturnih konteksta, stvorili su remek-dela koja istražuju slične teme i pružaju dubok uvid u unutrašnje živote svojih likova. Iako dolaze iz različitih književnih tradicija—Flober kao predstavnik francuskog realizma, a Ficdžerald kao ključna figura američkog modernizma—i "Gospođa Bovari" i "Veliki Getsbi" dele zajedničke motive i tematske preokupacije, posebno u vezi sa unutrašnjom potragom za smislom, društvenim disfunkcijama i tragičnom sudbinom pojedinca. Simbolika svetlosti i nedostižne nade Jedan od ključnih elemenata koji povezuje ova dva romana jeste upotreba svetlosti kao simbola nedostižne nade i idealizovane budućnosti. U "Gospođi Bovari", Flober prikazuje Emu Bovari kao ženu koja čeka nešto što bi moglo da promeni njen život, ali to nikada ne dolazi. Poput brodolomnika, ona posmatra „usamljenost svog života“, neprestano tražeći priliku ili znak promene. Kako Flob...

"Veliki Getsbi" F. Skota Ficdžeralda zauzima centralno mesto u kanonu američke književnosti, i važno mesto u svetskoj književnosti XX veka, iako na prvi pogled deluje manje kompleksno u poređenju sa delima velikih književnih imena poput Melvila, Tolstoja, Flobera, Balzaka ili Dostojevskog. Kada dodamo i savremenike poput Hemingveja, Kafke, Tomasa Mana, Foknera, Prusta ili kasnijih autora poput Stajnbeka, stiče se utisak da Ficdžeraldov roman zaostaje u smislu filozofske dubine, kompleksne psihologije, socijalne angažovanosti ili eksperimentalnih stilskih postupaka. Pa ipak, Veliki Getsbi se i dalje smatra jednim od najvažnijih romana 20. veka. Šta ga, dakle, čini velikim? Za razliku od, recimo, Foknerovih narativno složenih dela poput "Buke i besa", koja eksperimentišu sa tokovima svesti i fragmentacijom, Ficdžerald se oslanja na sveden i linearan narativ. Njegova proza je kristalno jasna, ali poetski bogata, svaka rečenica brižljivo osmišljena. Poput Fl...

Razmatranje uticaja klasične književnosti na najveće američke pisce jeste intelektualni izazov i, u isto vreme, tema koja zaslužuje doktorske studije. Antička literatura, od Homera, starogrčkih tragičara i filozofa, preko rimskih pesnika i dramaturga, sve do renesansnih velikana poput Dantea i Šekspira, postavila je temelje svetske književnosti i kulture. Amerikanci, iako relativno mlada nacija, uspeli su da stvore literaturu svetske vrednosti upravo zahvaljujući plodonosnoj asimilaciji tih klasičnih uzora. Ovaj tekst ne pretenduje da iscrpi temu već da posluži kao putokaz ka dubljem razumevanju ove kompleksne interakcije. RALF VOLDO EMERSON, ključna figura američkog transcendentalizma, bio je pod uticajem Platonove filozofije i panteističkog shvatanja sveta koje nalazimo kod stoika i Spinoze. Dok je Platon težio idealima i univerzalnim istinama, Emerson se okrenuo individualizmu, slavljenju prirode i intuicije. Njegovo čuveno delo "Self-Reliance" slav...