Постови

HUMOR JE POSLEDNJA ODBRANA PRE ĆUTANJA

Слика
Piše: Milan Stanković Humor je poslednja odbrana pre ćutanja. Kad više ne možeš da veruješ u ljudsku toplinu, a još uvek ne želiš da ogrezneš u gorčini, okrećeš se ironiji. To je elegantniji način da preživiš razočaranje. Ironija je, zapravo, sofisticirana forma tuge. Kad se nasmeješ onome što bi te ranije slomilo, to ne znači da ti je lakše — nego da si prihvatio poraz bez drame. Humor je način da zadržiš dostojanstvo u svetu koji te ne uzima ozbiljno. To je tiho oružje ljudi koji više nemaju iluzije, ali još uvek imaju ukus. Satira je najdalji oblik te odbrane — ona nastaje kad pojedinac više ne vidi smisao u pokušaju da se svet razume, pa ga rasklapa, izvrće, parodira. To je inteligentan oblik besa. Umesto da pucaš, pišeš. Umesto da plačeš, sarkastično se smeješ. Ali ako se zagledaš ispod ironije, ispod te hladne duhovitosti, uvek se vidi isti koren: povređeni idealizam. Humor je dokaz da si nekada verovao, da si nekada želeo nešto iskreno, a sad više ne možeš — pa ba...
Постави коментар
Прикажи све

OBRAZOVANJE I POPULIZAM

Слика
Milan Stanković, prof. Bor Demokratija je jedan od najvećih dometa savremenog razvijenog i civilizovanog društva – težnja ka političkom sistemu u kojem svi građani imaju pravo glasa, jednakost pred zakonom i mogućnost da učestvuju u oblikovanju kolektivne budućnosti. No, preneti ove principe doslovno na svaku sferu društva, uključujući školstvo, predstavlja duboku zabludu. Škola, i šire obrazovni sistem, nije i ne može biti demokratska institucija u smislu u kojem je to država – ne zato što je protiv demokratskih vrednosti, već zato što počiva na specifičnim oblicima odgovornosti, znanja i autoriteta koji se u demokratskom društvu štite, ali se drugačije ispoljavaju nego u političkoj areni. Hijerarhija znanja i odgovornosti U obrazovanju ne može biti ravnopravnosti uloga između onoga koji zna i onoga koji tek stiče znanje. Profesor, nastavnik, mentor – ne dobija svoju legitimnost zbog glasova učenika, već zbog znanja, stručnosti i sposobnosti da prenese i razvije misao. Uče...
Постави коментар
Прикажи све

Milan Stanković, kreator i jedini autor bloga "Avanture iz kulture"

Слика
Blog: Avanture iz kulture Kreator i jedini autor: Milan Stanković, prof.
Постави коментар
Прикажи све

ОДЛАЗАК ВЕЛИКЕ ДАМЕ ЗАБАВНЕ МУЗИКЕ И ЏЕЗА

Слика
  Габи Новак је отишла тихо, онако како је живела – без буке, али са достојанством које је пратило сваки њен тон. У 89. години, два месеца после смрти сина Матије, завршила се једна од најлепших музичких прича нашег простора. Дуже од четрдесет година била је супруга Арсена Дедића, једног од највећих кантаутора које је Југославија имала. Њихова заједничка биографија, уплетена у стихове, ноте и непролазне емоције, била је у исто време брачна и уметничка заједница. Заједно су градили музички космос који је далеко превазишао време и простор. Њен глас и интерпретација остали су уписани у памћење генерација. Песме попут Вино и гитаре, Памтим само срећне дане или Он ме воли на свој начин биле су хитови и мале животне исповести, свака испевана с мрвицом туге, шапатом сетног сећања, али и светлуцањем радости коју само песма може донети. Осим што је била велика звезда и вишеструко награђивана певачица заб...
Постави коментар
Прикажи све

KOGA LEPE ŽENE ZAISTA BIRAJU: ANATOMIJA ŽENSKE SELEKCIJE

Слика
Postoje istine koje niko ne voli da čuje, ali koje ne prestaju da deluju samo zato što su potisnute. Jedna od njih je ova: Žena ne bira muškarca koji je “dobar”. Bira onog pored koga se nešto u njoj pokrene. Onog koji obavezuje. Možete joj pričati o vrednostima, jednakosti, finim manirima i zdravoj komunikaciji. Možete je pitati zašto ne izabere nekog pristojnog, obrazovanog, stabilnog. Ona će možda slegnuti ramenima i reći: "Ne znam. Jednostavno me privukao." Ali psiha zna. Njeno telo zna. Njeno nesvesno zna. Jer žena ne bira životopis, već energiju. Ne bira obećanje, već impuls. A impuls ne ide za dobrotom, već za snom o moći. I. Moć i novac: prva vrata Nema potrebe za lažnim idealizmom: novac privlači, ali ne zbog toga što je žena "sponzoruša", već zato što novac govori najglasnije na jeziku hijerarhije. On nije samo materijalno – i znači: uticaj odlučnost kontrolu nad svetom Muškarac sa moći (pravom, ne imaginarnom) emituje signal: “Ja sam iznad pros...
Постави коментар
Прикажи све

ŠATOR IZ KOKOŠINJCA, VISKI I ROKENROL

Слика
Letovanja sedamdesetih i osamdesetih nisu ličila na ova današnja — bez Instagrama, bez air conditiona, bez gluten free pizze. Bio si srećan ako imaš šator i dušek koji ne ispušta vazduh. A ja sam imao šator. I to kakav! Bio je to moj prvi odlazak na kampovanje, u Platamon, grčki gradić u blizini planine Olimp. I sve je bilo veliko: sunce, more, talasi, ambicije. Samo je moj šator bio mali. Tačnije – prilično neobičan. Neki stari, poderani primerak iz porodične arhive, verovatno poslednji put korišćen tokom neke od bitaka u Drugom svetskom ratu, lepljiv, i sa tragovima nečega što je mirisalo na živinu i perje. Možda je nekad i bio deo kokošinjca. Uz to, nisam imao vreću za spavanje, pa sam poneo dušek na naduvavanje i jedno ćebe – sirotinjski, ali dostojanstveno. Umesto ranca, nosio sam putnu torbu, umesto letnjih espadrila, cipele za ranu jesen. I jednu laganu "indijansku" jaknu koja je dobro išla uz malo dužu kosu. I nezaobilazno ulje pačulija... Nas č...
Постави коментар
Прикажи све

ROVINJ - LETNJE VARKE I TAJNE JEDNOG KUPATILA

Слика
Rovinj je bio kao pozornica na kojoj se igralo sve ono što Beograd leti zaboravi da bude. Ulice tesne i kamenite, more modro kao mastilo, a mirisi – vino, riba, smokve i poneka znojna avantura. Zvali su ga Mali Beograd jer je osamdesetih pola beogradske kulturne elite tamo letovalo. Ja se dobro sećam, recimo, Antonija Luleta Isakovića koji je sa društvom sedeo u bašti restorana u centru Rovinja, a pamtim i prelepu i uvek nekako tajanstvenu slikarku Olju Ivanjicki koja je sa dugom plavom kosom poput vile, ponekad i u društvu zgodnog džentlmena, šetala uz obalu. Mi nismo bili iz elite, ali smo zato došli u punom sastavu – devetorica, gotovo svi pri kraju srednje škole, gladni mora, leta i, naravno – devojaka. Stanovali smo skromno, kao što i dolikuje letnjim avanturistima bez stalnih prihoda i s viškom entuzijazma. Jeli smo Kod Nišlije , u odličnom restoranu u centru Rovinja, gde su se služila domaća jela i pravi roštilj, a tanjiri bili porculanski, kao u svakoj kući u kojo...
Постави коментар
Прикажи све