Постови

ЗАШТО КОНЗЕРВАТИВНИЈЕ СТРУКТУРИСАНО ОБРАЗОВАЊЕ ПОСТИЖЕ БОЉЕ РЕЗУЛТАТЕ

Слика
Савремена расправа о образовању често се формулише као супротстављање „либералних“ и „конзервативних“ модела. Либерални приступ наглашава аутономију ученика, флексибилност и отворене курикулуме, док конзервативни модел инсистира на јасним правилима, стабилној дисциплини, академској ригорозности и високо постављеним очекивањима. Иако оба приступа имају своју друштвену вредност, питање њихове ефективности у погледу образовних исхода остаје емпиријско. А ту слика — упркос идеолошким спорењима — делује прилично једноставно: системи са јачом структуром, строжим стандардима и јаснијом организацијом рада у просеку постижу боље резултате. Либерални модел: квалитет широког домета, али ограниченог врхунца Либерално оријентисани системи, карактеристични за Финску, Канаду или Нови Зеланд, ослањају се на инклузивност, добробит ученика, аутономију и диференцијацију садржаја. Основна претпоставка гласи: мотивација се гради изнутра, кроз слободу избора и умерено оптерећење. Међутим, послед...
Постави коментар
Прикажи све

КЊИЖЕВНОСТ ИЗА РЕШЕТАКА: ИСТОРИЈА СЛОБОДНЕ МИСЛИ У ЗАТОЧЕНИШТВУ

Слика
Пише: Милан Станковић Године 1605. објављен је први део „Дон Кихота“, романа који се данас с правом сматра једним од темељних текстова европске и светске књижевности. Четири века и две деценије касније, овај јубилеј пружа прилику да се поново промисли једна чињеница која се често наводи успут, али ретко промишља до краја: Мигел де Сервантес (1547–1616) зачео је свој роман у затвору.  Заточеништво у овом случају нема везе са политичком побуном нити идеолошким преступом, већ са оптужбама за финансијске неправилности током службе - Сервантес је био порезник - административне грешке, сумње у присвајање новца и дугови које није могао да покрије. Управо та околност — тривијална у бирократском смислу, али егзистенцијално пресудна — отвара простор за разумевање затвора као формативне књижевне институције. „Дон Кихот“ настаје из искуства ограничења, правне несигурности и иронијског одмака према свету норми. Роман,  на први поглед пародија витешких романа, једно од водећих м...
Постави коментар
Прикажи све

DVA VRHUNCA KARIJERE BRIŽIT BARDO: "ISTINA" (1960) i "PREZIR"(1963)

Слика
U bogatoj, ali i neujednačenoj filmografiji Brižit Bardo, dva filma izdvajaju se kao njeni najznačajniji umetnički dometi i kao ključne tačke evropske kinematografije ranih šezdesetih godina: "Istina" (La Vérité, 1960), u režiji Anri-Žorža Kluzoa, i "Prezir" (Le Mépris, 1963), koji potpisuje Žan-Lik Godar. U ta dva ostvarenja Bardo prevazilazi status erotske ikone i postaje složena filmska figura, sposobna da nosi psihološku, moralnu i egzistencijalnu težinu. Iako estetski i poetički suprotni, ovi filmovi čine dijalog o ženskoj slobodi, krivici i raspadu ljubavi, ali i o granicama koje društvo i umetnost postavljaju ženskom subjektu. "Istina" (1960, Anri-Žorž Kluzo) "Istina" je sudska drama i psihološka studija u kojoj Brižit Bardo tumači lik Dominik Marso, mlade žene optužene za ubistvo svog ljubavnika, uglednog dirigenta. Film je strukturisan kroz paralelno odvijanje sudskog procesa i retrospektiva koje razotkrivaju Dominikinu prošl...
Постави коментар
Прикажи све

ADIEU, BRIGITTE

Слика
Upravo je svet ostao bez jedne od najznačajnijih i najprepoznatljivijih ličnosti filmskog i pop-kulturnog 20. veka – Brižit Bardo , francuska glumica, pevačica, plesačica, aktivistkinja i arhetip seks simbola šezdesetih i sedamdesetih, preminula je danas u 92. godini. Ona je bila odlična glumica, ali mnogo više od toga -  metafora jednog vremena i jednog drugačijeg, življeg sveta: epohalni simbol ženske slobode, senzualnosti i nesputanosti, koji je inspirisao čitave generacije, menjao kulturne obrasce i ostavio neizbrisiv trag u kolektivnoj imaginaciji. 🎬 Filmska zvezda koja je promenila kinematografiju Brižit Bardo rođena je u Parizu 1934. godine i već kao tinejdžerka započela je karijeru u svetu mode i filma. Njen filmski uspon vrlo brzo prerastao je u globalnu senzaciju, a uloga u filmu „I Bog stvori ženu“ (Et Dieu… créa la femme, 1956), koji je režirao njen tadašnji suprug Rože Vadim, učinila ju je međunarodnom zvezdom i trenutnim kulturnim fenomenom. Taj film (k...
Постави коментар
Прикажи све

Filozofija dvadesetog veka: kriterijumi veličine i oblici misaone izvrsnosti

Слика
Filozofija dvadesetog veka razvija se kao polje intenzivne diferencijacije, unutrašnje specijalizacije i snažnih misaonih pomeranja. Ona je veoma daleko od jedinstvenog sistema. Izražava se kroz raznolike tačke, reklo bi se, "maksimalne misaone napetosti": ontološke, jezičke, estetičke, političke, naučne i egzistencijalne. Zbog toga se pitanje najvažnijih filozofa ovog perioda razmatra kroz kriterijume koji određuju domet, dubinu i trajnost njihovog uticaja. Svaki kriterijum osvetljava drugačiji vid filozofske izvrsnosti i otkriva različite figure kao ključne nosioce mišljenja. Dubina i transformacija mišljenja Martin Hajdeger Hajdeger ostvaruje radikalnu transformaciju filozofije kroz obnovu ontološkog pitanja. Analiza bivstvovanja polazi od egzistencijalne strukture ljudskog bića i uspostavlja novu ravan mišljenja u kojoj se ontologija i egzistencija prožimaju. Filozofija time dobija karakter fundamentalnog promišljanja smisla prisutnosti, vremena i sveta. Utica...
Постави коментар
Прикажи све

ВИСОКО ПОСТАВЉЕНИ ЕТИЧКИ ИДЕАЛИ: ИЗМЕЂУ КАРИКАТУРЕ И САУЧЕСНИШТВА

Слика
Питање да ли су високи етички идеали данас донкихотовска борба са ветрењачама већ у себи носи једну опасну претпоставку: да је стварност, оваква каква јесте, мерило вредности. Савремени свет — свет функционалности, ефикасности, интереса и прилагођавања — ненаметљиво нам сугерише да је „реално“ оно што опстаје, а да је морално оно што не ремети механизме. У том контексту, сваки етички захтев који превазилази минимум корисног понашања делује као ексцес, као психолошка грешка у систему. Отуд и Дон Кихот: не као лудак, већ као фигура која одбија да прихвати редукцију стварности на оно што јесте. Његова „заблуда“ није у томе што види ветрењаче као дивове, већ у томе што не пристаје да свет буде исцрпљен у ономе што се може описати без вредносне напетости. Психоаналитичка сумња: морал као симптом Психоанализа би овде, с правом или без њега, подигла обрву. Превисоко постављена морална лествица може се тумачити као компензација: одбрана од осећаја инфериорности, одбачености, ране и...
Постави коментар
Прикажи све

KAKO BI LUDVIG VITGENŠTAJN VIDEO SAVREMENOG INTELEKTUALCA

Слика
Iz perspektive Ludviga Vitgenštajna, savremeni intelektualac može se pojaviti kao figura koja se oblikuje unutar istih kulturnih i jezičkih tenzija koje obeležavaju savremeni svet. Njegova borba sa svetom, sa istinom i sa sopstvenom ulogom nikako ne potiče iz nekog nedostatka znanja, već iz pogrešnog razumevanja granica smisla. Intelektualac često polazi od pretpostavke da svet zahteva korekciju putem jezika, argumenata i etičkih normi, dok Vitgenštajn insistira na uvidu da se mnogi problemi rađaju upravo iz pogrešne upotrebe jezika. Savremeni intelektualac želi da govori onda kada je jezik već zasićen, da interveniše tamo gde život već funkcioniše po sopstvenim pravilima. U tom smislu, njegova figura poprima donkihotovske crte: on prepoznaje nerazumnost sveta i pokušava da je ispravi pojmovima koji tom svetu više ne pripadaju. Vitgenštajn bi u tom naporu video filozofsku zabludu – težnju da se smisao nametne, umesto da se pokaže kako se smisao već koristi u svakodnevnim je...
Постави коментар
Прикажи све