Постови

ТОМ СТОПАРД (1937 – 2025): УМ КАО СЦЕНА, СЦЕНА КАО СУДБИНА

Слика
Пише: Милан Станковић Смрт великог британског драматичара Тома Стопарда означава крај једне од најлуциднијих интелектуалних епоха у савременој драми. Мало је аутора који су успели да, попут њега, споје филозофску акрибију, историјску свест и језичку виртуозност у форму која је остала радикално позоришна, нераскидиво везана за сцену као лабораторију свести. Отишао је један од највећих драматичара британског позоришта, угасила се једна од аутентичних веза између (пост)модерне драме и њених европских егзистенцијалистичких, емигрантских, а понекад и трауматичних корена. Рођен у Чехословачкој као Томаш Штрауслер, избегличко дете које је бежало од нацистичке окупације, Стопард је носио двоструко наслеђе: искуство историјске катастрофе и суштинску осетљивост за слободу као темељ људске егзистенције. Та матрица — траума историје и инстинкт за слободу — постала је филозофска подлога његове драме. Драматургија као мисаона архитектура Његов успон почиње драмом „Розенкранц и Гилденстер...
Постави коментар
Прикажи све

NEPOUZDANI PRIPOVEDAČ KAO KLJUČ ZA RAZUMEVANJE FILMA LIFE ITSELF

Слика
Metanarativ, naratološki rizik i kritičarsko slepilo Film "Life Itself" (2018), koji je režirao i napisao Dan Fogelman, premijerno je predstavljen kao ambiciozna melodrama o ljubavi, slučajnosti i transgeneracijskom nasleđu trauma. Na glumačkoj listi izdvaja se nekoliko centralnih imena: Oskar Ajsak , Olivija Vajld, Antonio Banderas, Olivija Kuk. Iako je film kod većine kritičara dočekan uz prigovore o preteranom sentimentalizmu, narativnoj haotičnosti i dramaturškom neredu, takvi sudovi — ma koliko glasni — mahom promašuju suštinsku ravan dela. Naime, "Life Itself" nije konvencionalna porodična drama niti hronika slučajnosti, nego film koji se eksplicitno upisuje u polje književne i filmske teorije, zapravo polemiše sa njom: sa naratologijom, metafikcijom i naročito problemom nepouzdanog pripovedanja. Drugim rečima, film je narativna laboratorija, a ne melodramski „kolaž“, kako ga uglavnom doživljavaju. Kritika mu, dakle, često prilazi pogrešnim instrum...
Постави коментар
Прикажи све

POLITIKA U SLUŽBI KRUPNOG BIZNISA: ANATOMIJA POTČINJAVANJA

Слика
Jedna od najvidljivijih transformacija savremene politike jeste njeno tiho, ali suštinsko pretvaranje u servis krupnog biznisa. Taj proces nije ograničen samo na pojedine regione: on je globalan, ali u takozvanim tranzicionim društvima poprima naročitu ogoljenost. Dok se na površini vodi simulacija ideoloških sukoba, suština političkog delovanja sve se jasnije premešta ka jednom cilju – obezbeđivanju prednosti za ekonomski najmoćnije aktere, često na direktnu štetu građana. IDEOLOGIJA KAO DEKOR: KAKO SU LEVICA I DESNICA ODUSTALE OD SOPSTVENIH POLAZIŠTA Politički spektar u nominalnom smislu i dalje postoji, ali njegova funkcija odavno nije programska, nego distributivna: obezbediti različite narative kojima se prikrivaju istovetni interesi. Savremena levica, koja bi trebalo da bude korektiv nejednakosti, sve češće izbegava ekonomska pitanja. Umesto fokusiranja na raspodelu moći i resursa – na rad, siromaštvo, obespravljenost i socijalne barijere – ona se okreće identitetskim...
Постави коментар
Прикажи све

PRAVO, PRAVDA, MANIPULACIJE, PREDRASUDE

Слика
U svakom postupku odlučivanja — bilo da se odvija u preduzeću, u okviru porodice, ili u nekoj formalnijoj instituciji — postoji elementarna obaveza: oni koji odlučuju moraju biti temeljno i pravovremeno upoznati sa svim relevantnim činjenicama. Ne samo iz formalnih razloga, već zato što su ljudske sudbine previše krhke da bi zavisile od nečijeg neznanja, brzopletosti ili, još gore, predrasuda. U praksi se, međutim, često dešava upravo suprotno. Oni koji odlučuju dobiju materijale dan ranije, uoči sastanka, ročišta ili sednice, na kojoj treba da zaključe šta je istina, a šta nije. U takvim okolnostima, o kakvoj se istini uopšte može govoriti? Još je opasnije kada optužbe deluju uverljivo samo zato što su podržane nekom internom hijerarhijom ili društvenim autoritetom. A da li se iko tada zapita: šta ako je sve to neodrživo, ne samo logički, već i pravno? Šta ako je nečija reč teža samo zato što se nalazi na „pravoj“ poziciji? Šta ako je optužba rezultat ličnih netrpeljivosti...
Постави коментар
Прикажи све

AMERIČKA KNJIŽEVNOST I KLASICI

https://anyflip.com/wrqmx/hdjz/
Постави коментар
Прикажи све

HUMOR JE POSLEDNJA ODBRANA PRE ĆUTANJA

Слика
Piše: Milan Stanković Humor je poslednja odbrana pre ćutanja. Kad više ne možeš da veruješ u ljudsku toplinu, a još uvek ne želiš da ogrezneš u gorčini, okrećeš se ironiji. To je elegantniji način da preživiš razočaranje. Ironija je, zapravo, sofisticirana forma tuge. Kad se nasmeješ onome što bi te ranije slomilo, to ne znači da ti je lakše — nego da si prihvatio poraz bez drame. Humor je način da zadržiš dostojanstvo u svetu koji te ne uzima ozbiljno. To je tiho oružje ljudi koji više nemaju iluzije, ali još uvek imaju ukus. Satira je najdalji oblik te odbrane — ona nastaje kad pojedinac više ne vidi smisao u pokušaju da se svet razume, pa ga rasklapa, izvrće, parodira. To je inteligentan oblik besa. Umesto da pucaš, pišeš. Umesto da plačeš, sarkastično se smeješ. Ali ako se zagledaš ispod ironije, ispod te hladne duhovitosti, uvek se vidi isti koren: povređeni idealizam. Humor je dokaz da si nekada verovao, da si nekada želeo nešto iskreno, a sad više ne možeš — pa ba...
Постави коментар
Прикажи све

OBRAZOVANJE I POPULIZAM

Слика
Milan Stanković, prof. Bor Demokratija je jedan od najvećih dometa savremenog razvijenog i civilizovanog društva – težnja ka političkom sistemu u kojem svi građani imaju pravo glasa, jednakost pred zakonom i mogućnost da učestvuju u oblikovanju kolektivne budućnosti. No, preneti ove principe doslovno na svaku sferu društva, uključujući školstvo, predstavlja duboku zabludu. Škola, i šire obrazovni sistem, nije i ne može biti demokratska institucija u smislu u kojem je to država – ne zato što je protiv demokratskih vrednosti, već zato što počiva na specifičnim oblicima odgovornosti, znanja i autoriteta koji se u demokratskom društvu štite, ali se drugačije ispoljavaju nego u političkoj areni. Hijerarhija znanja i odgovornosti U obrazovanju ne može biti ravnopravnosti uloga između onoga koji zna i onoga koji tek stiče znanje. Profesor, nastavnik, mentor – ne dobija svoju legitimnost zbog glasova učenika, već zbog znanja, stručnosti i sposobnosti da prenese i razvije misao. Uče...
Постави коментар
Прикажи све