Avanture iz kulture

Piše: Milan Stanković Postoje glasovi koji ostaju u nama i oblikuju sećanja i emocije dugo nakon što poslednji ton utihne.   Senka Veletanlić i Beti Đorđević ostavljale su prostor svojim interpretacijama tako da pesma postaje živi trenutak, to je zapravo prostor u kojem tonovi plešu između memorije i sadašnjosti, prizivajući sećanje i rađajući iskrenu emociju. Njihov odlazak u razmaku od jednog dana otvara neki tužni tihi kontinuitet, u kome muzika nastavlja da traje kroz šapat i eho svakog tona.  Senka Veletanlić gradila je glas preciznošću i toplinom koje je publika sa istančanim sluhom umela da čuje. Njena interpretacija šlagera i džez standarda imala je unutrašnju dramaturgiju – tonovi su odražavali radost, tihu melanholiju i kontemplativnu složenost. Fraze su se razvijale poput tihih unutrašnjih monologa, svaki dah nosio je suptilnu vibraciju i boju koja je prepoznavala i harmonizovala emociju sa slušaocem. Sposobnost da stvori eho u prostoru između zvuka i ...

Савремена расправа о образовању често се формулише као супротстављање „либералних“ и „конзервативних“ модела. Либерални приступ наглашава аутономију ученика, флексибилност и отворене курикулуме, док конзервативни модел инсистира на јасним правилима, стабилној дисциплини, академској ригорозности и високо постављеним очекивањима. Иако оба приступа имају своју друштвену вредност, питање њихове ефективности у погледу образовних исхода остаје емпиријско. А ту слика — упркос идеолошким спорењима — делује прилично једноставно: системи са јачом структуром, строжим стандардима и јаснијом организацијом рада у просеку постижу боље резултате. Либерални модел: квалитет широког домета, али ограниченог врхунца Либерално оријентисани системи, карактеристични за Финску, Канаду или Нови Зеланд, ослањају се на инклузивност, добробит ученика, аутономију и диференцијацију садржаја. Основна претпоставка гласи: мотивација се гради изнутра, кроз слободу избора и умерено оптерећење. Међутим, послед...