Дисциплина коректности и нова кроткост мушкарца
Савремено друштво са великом самоувереношћу говори о равноправности, ослобођењу и правима. Речник јавног живота испуњен је великим, морално узвишеним појмовима. Управо у том речнику налази се један парадокс који све више одређује свакодневицу просечног човека: правила коректности показују највећу строгост према ономе ко располаже најмањом моћи. Просечан мушкарац, човек са скромном платом, без политичког или економског утицаја, живи у систему норми који се према њему односи са педантном строгошћу. Исти систем према богатима и моћнима показује флексибилност, опрост и тактичну тишину. Моћници страдају тек онда када се нађу у сукобу са још већом моћи; тада се активира механизам јавног морала као инструмент обрачуна. За већину обичних људи морал представља стално стање дисциплине. Та дисциплина данас поприма специфичан облик: она се представља као пројекат равноправности, али у пракси често делује као систем социјалног преобликовања мушкарца. Просечан човек постаје субјект нових...